UNABOMBEROVOM MANIFESTU:IZVORI DRUŠTVENIH PROBLEMA

UNABOMBEROVOM MANIFESTU

 

 

 

 

 

 

45. Bilo koji od navedenih simptoma može se pojaviti u bilo kojem društvu, ali oni se u modernom industrijskom društvu pojavljuju u masovnim razmerama. Nismo prvi koji imaju utisak da je današnji svet poludeo. To što se dešava nije normalno za ljudsku zajednicu. Ima mnogo osnova za tvrdnju da je primitivni čovek mnogo manje patio od stresa i frustracije i da je bio zadovoljniji svojim načinom života nego što je to slučaj s modernim čovekom. Tačno je da u primitivnim društvima nije sve bilo med i mleko.

 

Zlostavljanje žena bilo je često među australijskim Aboridžinima, a transeksualnost prilično uobičajena među nekim američkim indijanskim plemenima. Ali, GENERALNO govoreći, izgleda da su problemi koje smo naveli u prethodnim paragrafima među primitivnim narodima bili mnogo manje zastupljeni nego u modernom društvu.

 

46. Društvene i socijalne probleme modernog društva pripisujemo činjenici da ono zahteva od ljudi da žive u uslovima radikalno drugačijim od onih u kojima se ljudska vrsta razvijala i da se ponašaju suprotno obrascima ponašanja koje je naša vrsta razvila u ranijim uslovima. Na osnovu prethodno rečenog, jasno je da nemogućnost punog iskustva sticanja moći smatramo za najvažniji među tim nenormalnim uslovima kojima moderno društvo potčinjava ljude. Ali, ne za i jedini. Pre nego što razmotrimo šta je to što onemogućava sticanje moći, u čemu vidimo izvor društvenih problema, razmotrićemo neke druge uzroke.

 

47. U nenormalne uslove koje nameće moderno industrijsko društvo spadaju i prenaseljenost, izolovanost čoveka od prirode, suviše brze društvene promene i uništavanje prirodnih, malih zajednica, kao što su proširena porodica, selo ili pleme.

 

48. Dobro je poznato da gomilanje povećava stres i agresivnost. Sadašnji stepen gomilanja i izolovanosti čoveka od prirode je posledica tehnološkog progresa. Sva preindustrijska društva bila su pretežno ruralna. Industrijska revolucija je drastičnouvećala gradove i procenat stanovništva koji živi u njima, a moderna poljoprivredna tehnologija je omogućila da zemlja podrži daleko brojniju populaciju nego ikada ranije. (Osim toga, tehnologija pogoršava posledice gomilanja tako što ljudima stavlja na raspolaganje velike ometajuće sile. Na primer, razne uređaje koji prave buku: motore sa unutrašnjim sagorevanjem, radio aparate, motocikle, itd. Kada je upotreba tih uređaja neograničena, ljudi koji žele mir i tišinu su frustrirani bukom. Kada je njihova upotreba ograničena, oni koji koriste te uređaje su frustrirani propisima.

Ali, da te mašine nikada nisu izmišljene, među ljudima ne bi bilo tako generisanih sukoba i frustracija.)

49. Prirodni svet (koji se uglavnom menja veoma lagano) primitivnim društvima je pružao stabilan okvir, pa tako i osećanje sigurnosti. U modernom svetu, ljudsko društvo je to koje dominira prirodom, umesto obrnuto; a moderno društvo se, zahvaljujući tehnološkom progresu, menja veoma brzo. Zato ono ne može da pruži stabilan okvir.

 

50. Konzervativci su najobičnije budale: jadikuju zbog opadanja tradicionalnih vrednosti, a ipak vatreno podržavaju tehnološki progres i ekonomski rast. Očigledno im ne pada na pamet da je nemoguće izvoditi nagle, drastične promene u tehnologiji i ekonomiji jednog društva, a da se time ne izazovu nagle promene u svim drugim aspektima tog društva, koje neminovno uništavaju tradicionalne vrednosti.

 

51. Slom tradicionalnih vrednosti u izvesnoj meri podrazumeva slom veza koje su držale na okupu tradicionalne, male društvene grupe. Dezintegracija tih grupa naglašena je i činjenicom da moderni uslovi često zahtevaju ili dovode pojedinca u iskušenje da se preseli i tako odvoji od svoje zajednice. Povrh toga, tehnološko društvo MORA da oslabi porodične veze i lokalne zajednice da bi bilo efikasno. U modernom društvu, pojedinac mora biti lojalan pre svega sistemu, pa tek onda maloj zajednici; kada bi interna lojalnost malim zajednicama bila jača od lojalnosti sistemu, onda bi one gledale svoju korist, na štetu sistema.

 

52. Pretpostavimo da neki funkcioner ili korporacijski menadžer zaposli svog rođaka, prijatelja ili zemljaka na neko radno mesto, umesto osobe koja ima najbolje kvalifikacije za taj posao. On je dozvolio da njegova lična lojalnost potisne lojalnost prema sistemu; to su „nepotizam“ i „diskriminacija“, koji se u modernom društvu smatraju za najstrašnije grehove. Nesuđena industrijska društva, koja su slabo podredila ličnu ili lokalnu lojalnost sistemu, obično su veoma neefikasna (Latinska Amerika, na primer).

Zato razvijeno industrijsko društvo može da toleriše samo one male zajednice koje su sterilisane, ukroćene i pretvorene u oruđa sistema.

 

53. Gomilanje, nagle promene i uništavanje malih zajednica široko su prepoznati kao izvori društvenih problema. Ali, smatramo da to nije dovoljno objašnjenje za razmere problema s kojima se danas suočavamo.

 

54. Svega nekoliko preindustrijskih gradova bilo je veliko i prenaseljeno, ali izgleda da njihovi stanovnici nisu patili od psiholoških problema u istoj meri kao i moderni čovek. U Americi i danas ima retko naseljenih ruralnih područja, u kojima zatičemo iste probleme kao u urbanim sredinama, iako su ti problemi tamo manje akutni. Izgleda da je gomilanje ključni faktor.

 

55. U XIX veku, mobilnost populacije koja je živela duž američke Granice je verovatno razbijala proširene porodice i manje društvene grupe, u najmanju ruku u istoj meri kao što je to i danas slučaj. U stvari, mnoge porodice su dobrovoljno živele u izolaciji, bez suseda na nekoliko milja unaokolo, ne pripadajući bilo kakvoj zajednici, a da to za posledicu nije imalo ove probleme.

 

56. Pored toga, društvene promene duž američke Granice bile su vrlo nagle i duboke. Neko je mogao da odraste u drvenoj kolibi, van domašaja sila zakona i poretka, hraneći se uglavnom mesom divljači; a starost je mogao da dočeka i na nekom stalnom radnom mestu, u uređenoj zajednici, pod efikasnom zakonskom vlašću. To je bila dublja promena od one koja je tipična za život modernog pojedinca; ali, izgleda da to ipak nije vodilo ka psihološkim problemima. U stvari, američko društvo iz XIX veka je, sasvim suprotno današnjem, odisalo optimizmom i samopouzdanjem.

 

57. Smatramo da je razlika u tome što moderni čovek ima osećaj (velikim delom opravdan) da mu je promena NAMETNUTA, dok je u XIX veku čovek s granice imao osećaj (takođe velikim delom opravdan) da je on sam izazvao promenu i da je to bio njegov izbor. Pionirski farmer bi se dobrovoljno smestio na nekom komadu zemlje i svojim naporom ga pretvorio u farmu. U to vreme, ceo okrug je mogao da se sastoji od par stotina stanovnika i da bude mnogo izolovaniji i autonomniji entitet nego neki moderni okrug. Tako je pionirski farmer učestvovao u stvaranju nove, uređene zajednice kao pripadnik relativno male grupe. Veliko je pitanje da li se stvaranje takve zajednice može smatrati napretkom, ali to je u svakom slučaju zadovoljavalo potrebu tih ljudi za sticanjem moći.

 

58. Mogli bi se navesti i drugi primeri društava u kojima je došlo do naglih promena i/ ili kidanja prisnih komunalnih veza bez tako masovnih poremećaja u ponašanju, koje zatičemo u modernom industrijskom društvu. Tvrdimo da je najvažniji uzrok socijalnih i psiholoških problema u modernom društvu činjenica da ljudi nemaju dovoljno mogućnosti da prođu kroz proces sticanja moći na neki normalan način. Ne mislimo da je moderno društvo jedino u kojem sticanje moći može biti onemogućeno. Sasvim je moguće da su mnoga, ako ne i sva civilizovana društva ometala taj proces, u manjoj ili većoj meri. Ali, u modernom industrijskom društvu taj problem je postao posebno akutan. Levica, barem ona novija (od polovine XX veka), deo je simptoma osujećenosti u procesu sticanja moći.

 

 

 

 

image_pdfScaricare PDFimage_printStampare testo
(Visited 60 times, 1 visits today)