UNABOMBEROVOM MANIFESTU:KAKO SE NEKI LJUDI PRILAGOĐAVAJU

UNABOMBEROVOM MANIFESTU

 

 

 

 

 

 

 

77. Ne pate svi ljudi koji žive u industrijsko-tehnološkom sistemu od psihičkih problema. Neki čak tvrde kako su sasvim zadovoljni postojećim društvom. Sada ćemo razmotriti neke od razloga zašto se ljudi toliko razlikuju u svojim reakcijama na moderno društvo.

 

78. Prvo, nema sumnje da postoji razlika u jačini težnje ka moći. Oni sa slabom težnjom mogu imati relativno slabu potrebu za prolaskom kroz proces sticanja moći ili makar slabu potrebu za autonomijom u tom procesu. To su pitomi tipovi, koji bi bili sasvim zadovoljni i kao „crnje“ na plantažama starog Juga. (Ne želimo da vređamo „crnje“ sa starog Juga. Većina robova NIJE bila zadovoljna svojim položajem. Ali, zaista preziremo one koju su ZADOVOLJNI time što nekog služe.)

 

79. Neki ljudi mogu da imaju izuzetno snažnu težnju ka moći, kroz koju zadovoljavaju potrebu za njenim sticanjem. Na primer, neko opsednut društvenim statusom može da se ceo život uspinje na statusnoj lestvici, a da mu ta igra nikada ne dosadi.

 

80. Ljudi se razlikuju u podložnosti reklamnim i marketinškim tehnikama. Neki su toliko podložni da, čak i kada im uspe da zarade mnogo novca, ne mogu da zasite svoju glad za novim igračkama kojima im marketinška industrija maše pred očima.

Zato su uvek pod finansijskim pritiskom, čak i kada imaju velike prihode, a njihova žudnja ostaje nezadovoljena.

 

81. Neki ljudi nisu podložni reklamnim i marketinškim tehnikama. To su oni koje novac ne zanima. Sticanje materijalnih dobara nema nikakav značaj za njihovu težnju ka sticanju moći.

 

82. Ljudi prosečno podložni reklamnim i marketinškim tehnikama mogu da zarade dovoljno novca da bi zadovoljili svoju žudnju za materijalnim dobrima i uslugama, ali samo po cenu ozbiljnog napora (radeći prekovremeno ili još jedan posao, boreći se za unapređenje, itd.). To znači da im obezbeđivanje materijalnih dobara pomaže u nastojanju da steknu moć. Ali, to ne znači da je ta potreba potpuno zadovoljena. Može im se desiti da u tom procesu nemaju dovoljno autonomije (posao može da im se svodi na izvršavanja naređenja), tako da neke njihove težnje mogu biti osujećene (sigurnost, agresivnost). Svesni smo preteranog pojednostavljivanja u paragrafima 80–82, zato što ispada da je žudnja za materijalnim dobrima u potpunosti delo reklamne i marketinške industrije. Naravno, to nije tako jednostavno.

 

83. Neki ljudi delimično zadovoljavaju svoju težnju ka moći poistovećujući se sa moćnim organizacijama ili s nekim masovnim pokretom. Pojedinac, bez cilja i moći, pridružuje se nekom pokretu ili organizaciji, prihvata njene ciljeve kao svoje i radi na njihovom ostvarenju. Kada se neki od tih ciljeva ostvare, pojedinac, iako je njegov lični napor igrao beznačajnu ulogu u njegovom ostvarivanju, oseća se (na osnovu poistovećivanja s pokretom ili organizacijom) kao da je prošao kroz proces sticanja moći.

Taj fenomen su iskorišćavali fašisti, nacisti i komunisti. Iskorišćava ga i naše društvo, iako manje sirovo. Na primer: Manuel Norijega je smetnja za SAD (cilj: kazniti Norijegu). SAD napadaju Panamu (napor) i kažnjavaju Norijegu (ostvarenje cilja). SAD su prošle kroz proces sticanja moći i mnogi Amerikanci, koji se poistovećuju sa SAD, snažno doživljavaju isto. Odatle potiče široka javna podrška invaziji na Panamu; to je ljude ispunilo osećanjem moći.  Isti fenomen zapažamo u vojskama, korporacijama, političkim partijama, humanitarnim organizacijama, religioznim ili ideološkim pokretima. Levičarski pokreti se posebno ističu u nastojanju da privuku ljude koji pokušavaju da steknu moć. Ali, poistovećivanje s nekom velikom organizacijom ili masovnim pokretom kod većine ljudi ne uspeva da zadovolji tu potrebu.

 

84. Drugi način na koji ljudi zadovoljavaju svoju potrebu za sticanjem moći su zamenske aktivnosti. Kao što smo objasnili u paragrafima 38–40, zamenska aktivnost je usmerena na neki veštački cilj kojem pojedinac teži zbog „ispunjenja“ koje dobija baveći se tim ciljem, a ne zato što mu je potrebno da ga ostvari. Na primer, nema praktičnog razloga za džinovskim mišićima, ubacivanjem loptice u rupu ili skupljanje kompletnih serija poštanskih marki. Ali, mnogi ljudi se ipak strastveno posvećuju bodibildingu, golfu ili filateliji.

Neki ljudi su više od ostalih usmereni na „nešto drugo“ i samim tim će određenoj zamenskoj aktivnosti pridati još veći značaj, prosto zato što ljudi oko njih to smatraju nebitnim ili zato što im to govori društvo. To je razlog zašto su neki ljudi tako ozbiljni u suštinski nebitnim aktivnostima, kao što su sport, bridž, šah ili ezoterična akademska istraživanja, dok oni trezveniji, ispravno, u tome vide samo zamenske aktivnosti i samim tim nikada neće ni pokušati da na taj način zadovolje svoju potrebu za sticanjem moći. Treba samo napomenuti da je za mnoge ljude sam način na koji zarađuju novac zamenska aktivnost.

To nije ČISTA zamenska aktivnost, pošto je ona delimično motivisana obezbeđivanjem osnovnih životnih potreba i (kod nekih ljudi) sticanjem društvenog statusa i luksuznih stvari koje im nameće reklamna industrija. Ali, mnogi u svoj posao ulažu daleko veći napor nego što je potrebno da bi stekli dovoljno novca i statusa i taj višak napora predstavlja zamensku aktivnost. Višak uloženog napora i emocionalna posvećenost koja ide uznjega, jedna je od najmoćnijih sila koje doprinose neprestanom razvoju i usavršavanju sistema, s negativnim posledicama po ličnu slobodu (videti paragraf 131). U slučaju kreativnih naučnika i inženjera, njihov rad posebno teži tome da najvećim delom bude zamenska aktivnost. Taj momenat je toliko važan da zaslužuje posebno razmatranje, koje sledi uskoro (paragrafi 87–92).

 

85. U ovom poglavlju smo objasnili kako u modernom društvu mnogi ljudi, u manjoj ili većoj meri, zadovoljavaju svoju potrebu za sticanjem moći. Ali, mislimo da kod većine ta potreba nije u potpunosti zadovoljena. Pre svega, oni koji pate od neutoljive žudnje za statusom ili koji su se „navukli“ na neku zamensku aktivnost ili se snažno poistovećuju s nekim pokretom ili organizacijom, da bi tako zadovoljili svoju potrebu  za sticanjem moći, spadaju u izuzetke. Ostali nisu potpuno zadovoljni zamenskim aktivnostima ili poistovećivanjem s nekom organizacijom (videti paragrafe 41 i 64).

Drugo, sistem nameće preveliku kontrolu, kroz izričita pravila ili kroz socijalizaciju, što za posledicu ima nedostatak autonomije, ali i frustraciju, zbog nemogućnosti ostvarivanja određenih ciljeva i nužnog obuzdavanja suviše velikog broja impulsa.

 

86. Ali, čak i kada bi većina ljudi u industrijsko-tehnološkom društvu bila zadovoljna, mi bismo (FC) opet bili protiv njega, zato što (između ostalog) smatramo ponižavajućim da se nečija potreba za sticanjem moći zadovoljava kroz zamenske aktivnosti ili poistovećivanje s nekom organizacijom, umesto kroz aktivnost usmerenu na prave ciljeve.

 

 

 

image_pdfScaricare PDFimage_printStampare testo
(Visited 51 times, 1 visits today)