UNABOMBEROVOM MANIFESTU:MOTIVI NAUČNIKA

UNABOMBEROVOM MANIFESTU

 

 

 

 

 

 

 

87. Nauka i tehnologija su najvažniji primeri zamenskih aktivnosti. Neki naučnici tvrde da su motivisani „radoznalošću“ ili željom da doprinesu „dobrobiti čovečanstva“.

Ali, lako je videti da to nikako ne mogu biti glavni motivi većine naučnika. Kada je reč o „radoznalosti“, taj pojam je prosto apsurdan. Većina naučnika se bavi visokospecijalizovanim problemima koji nisu predmet normalne ljudske radoznalosti. Na primer, da li je neki astronom, matematičar ili entomolog radoznao u pogledu svojstava izopropiltrimetilmetana? Naravno da nije. To može zanimati samo hemičara i to samo zato što je hemija njegova zamenska aktivnost.

Da li je hemičar zainteresovan za pravilnu klasifikaciju neke nove vrste insekta? Nije. To pitanje zanima samo entomologa i to samo zato što je entomologija njegova zamenska aktivnost. Da su hemičar i entomolog morali da se ozbiljno posvete zadovoljavanju osnovnih fizičkih potreba i da je taj napor angažovao njihove sposobnosti na neki interesantan način, samo u nenaučne svrhe, njih ne bi ni najmanje zanimala svojstva izopropiltrimetilmetana ili klasifikacija insekata.

Pretpostavimo da je nedostatak sredstava za postdiplomske studije primorao nekog hemičara da postane agent osiguranja, a ne hemičar. U tom slučaju, on bi se veoma zainteresovao za oblast osiguranja, a izopropiltrimetilmetan mu ne bi bio ni na kraj pameti. U svakom slučaju, nije normalno pripisivati zadovoljstvu čiste radoznalosti toliku količinu vremena i napora koje naučnici ulažu u svoj rad. „Radoznalost“, kao objašnjenje motivacije naučnika, jednostavno otpada.

88. „Dobrobit čovečanstva“ nije ništa bolje objašnjenje. Neka naučna istraživanja nemaju nikakve veze sa dobrobiti ljudske vrste, kao, na primer, najveći deo arheologije ili komparativna lingvistika. Ipak, naučnici iz tih oblasti bave se svojim poslom sa istim entuzijazmom kao i oni koji razvijaju vakcine ili proučavaju zagađenje vazduha. Pogledajmo slučaj dr. Edvarda Telera (Edward Teller), koji je sa upadljivom emocionalnom posvećenošću promovisao nuklearne elektrane.

Da li je njegova posvećenost poticala iz želje da doprinese dobrobiti čovečanstva? Ako jeste, zašto se dr Teler nije tako emotivno bavio drugim „humanitarnim“ ciljevima? Ako je bio takav humanista, zašto je onda pomagao razvoj hidrogenske bombe? Kao i u slučaju mnogih drugih naučnih dostignuća, veliko je pitanje da li nuklearne elektrane zaista pomažu čovečanstvu. Da li jeftina električna energija preteže u odnosu na gomilanje nuklearnog opada i rizik od nesreće? Dr Teler je video samo jednu stranu problema. Jasno je da njegovo emotivno bavljenje nuklearnim elektranama nije poticalo iz želje da doprinese „dobrobiti čovečanstva“ već iz ličnog ispunjenja koje je dobijao baveći se tim poslom i njegovom praktičnom primenom.

 

89. Isto važi za naučnike generalno. Uz moguće retke izuzetke, njihov motiv nije ni radoznalost, niti želja da doprinesu dobrobiti čovečanstva, već potreba za sticanjem moći: da imaju cilj (naučni problem koji treba rešiti), ulože neki napor (istraživanje) i taj cilj ostvare (rešavanje problema). Nauka je zamenska aktivnost zato što naučnici rade uglavnom zbog ispunjenja koje im donosi sâm rad.

90. Naravno, nije sve tako jednostavno. Kod mnogih naučnika prisutni su i drugi motivi. Na primer, novac i status. Neki naučnici mogu biti osobe sa neutoljivom žudnjom za statusom (videti paragraf 79), što može da predstavlja glavni motiv za njihov rad. Nema sumnje da je većina naučnika, kao i veći deo opšte populacije, manje ili više podložna reklamnim i marketinškim tehnikama i da im je potreban novac da bi zadovoljili svoju žudnju za materijalnim dobrima i uslugama. Zato nauka nije ČISTA zamenska aktivnost; ali, najvećim delom jeste.

91. Osim toga, nauka i tehnologija predstavljaju moćan masovni pokret i mnogi naučnici zadovoljavaju svoju potrebu za sticanjem moći poistovećujući se s tim masovnim pokretom (videti paragraf 83).

92. I tako nauka nastavlja da napreduje, slepo, bez ikakvog obzira prema stvarnom blagostanju ljudske vrste ili prema bilo kojem drugom standardu, osim prema psihološkim potrebama naučnika, vladinih funkcionera i korporacijskih menadžera, koji obezbeđuju sredstva za istraživanja.

 

 

 

image_pdfScaricare PDFimage_printStampare testo
(Visited 44 times, 1 visits today)