UNABOMBEROVOM MANIFESTU:ZAMENSKE AKTIVNOSTI

UNABOMBEROVOM MANIFESTU

 

 

 

 

 

 

38. Ali, nisu sve dokone aristokrate završile u dosadi i demoralizaciji. Na primer, umesto da potone u dekadentni hedonizam, japanski car Hirohito se posvetio morso biologiji, disciplini u kojoj je postao istaknut stručnjak. Kada ljudi ne moraju da se trude da bi zadovoljili svoje fizičke potrebe, oni često pred sebe postavljaju veštačke ciljeve. U mnogim slučajevima oni se tim ciljevima bave sa istom energijom i emocionalnom posvećenošću koje bi inače morali da ulože u zadovoljavanje fizičkih potreba.

 

Tako su aristokrate iz Rimskog carstva imale književne pretenzije; pre nekoliko vekova, mnoge evropske aristokrate su veliki deo vremena i energije posvećivali lovu, sigurno ne zbog mesa; neki drugi su se nadmetali za prestiž kroz razmetljivo izlaganje svog bogatstva; a nekoliko njih se okrenulo nauci, kao Hirohito.

 

39. Pojam „zamenska aktivnost“ koristimo da bismo označili aktivnost usmerenu na veštačke ciljeve, koje ljudi sebi postavljaju samo zato da bi imali neki cilj na kojem bi radili ili, recimo, samo zbog privida „ispunjenja“ koji tako dobijaju. Evo jednog grubog primera zamenske aktivnosti. Zamislimo da neka osoba posvećuje mnogo vremena i energije cilju X; upitajmo se sledeće: da je najveći deo svog vremena i energije ulagala na zadovoljavanje osnovnih životnih potreba i da je taj napor od nje zahtevao da svoje fizičke i mentalne sposobnosti koristi na raznovrstan i zanimljiv način, da li bi se osećala ozbiljno osujećenom zbog neostvarenja cilja X?

 

Ako je odgovor ne, onda je bavljenje te osobe ciljem X zamenska aktivnost. Hirohitovo istraživanje morske biologije predstavlja jasan primer zamenske aktivnosti; da je svoje vreme i energiju morao da posveti radu na zanimljivim nenaučnim ciljevima, da bi zadovoljio osnovne životne potrebe, on se sigurno ne bi osećao osujećenim zato što ne zna sve o anatomiji i životnim ciklusima morskih životinja. S druge strane, potraga za seksom i ljubavlju (na primer) nije zamenska aktivnost, zato što bi se većina ljudi, čak i da im je egzistencija u svemu drugom zadovoljavajuća, osetila osujećenom ako bi život provela bez odnosasa osobom suprotnog pola. (Ali, grozničava potraga za seksom, preko onoga što je nekome zaista potrebno, takođe može biti zamenska aktivnost.)

 

40. U modernom industrijskom društvu zadovoljavanje osnovnih životnih potreba zahteva samo minimalan napor. Dovoljno je da čovek prođe kroz obuku u kojoj stiče neko jadno tehničko znanje, da na vreme dođe na posao i uloži sasvim skroman napor da bi zadržao radno mesto. Jedini zahtevi su skromna inteligencija i iznad svega POSLUŠNOST.

 

Ako neko ispunjava te zahteve, društvo će se brinuti o njemu od kolevke do groba. (Naravno, tu je i najniža klasa, koja ne može tako lako zadovoljiti osnovne životne potrebe, ali ovde govorimo o društvenoj većini.) Zato ne iznenađuje što je moderno društvo puno zamenskih aktivnosti. To obuhvata naučni rad, atletske podvige, humanitarni rad, umetničko i književno stvaralaštvo, napredovanje na korporacijskim lestvicama, zgrtanje novca i materijalnih dobara preko tačke u kojoj to prestaje da pruža bilo kakvo dodatno psihičko zadovoljstvo; tu je i društveni aktivizam, usmeren na pitanja koja nisu od ličnog značaja za same aktiviste, kao u slučaju belih aktivista koji se bave pravima rasnih manjina. To nisu uvek ČISTE zamenske aktivnosti, jer mnogi ljudi mogu biti delimično motivisani potrebama koje nisu samo potreba da se pred sobom ima neki cilj.

 

Naučni rad može biti delimično motivisan željom za prestižom, umetničko stvaralaštvo potrebom za izražavanjem osećanja, borbeni društveni aktivizam osećanjem neprijateljstva. Ali, kod većine ljudi koji se bave takvim ciljevima reč je uglavnom o zamenskim aktivnostima. Na primer, većina naučnika će se verovatno složiti da je „ispunjenje“ koje dobijaju u svom radu važnije od novca i prestiža koje tako stiču.

 

41. Za mnoge, ako ne i za većinu ljudi, zamenske aktivnosti su manje zadovoljavajuće od bavljenja pravim ciljevima (to jest, ciljevima koje bi ljudi hteli da ostvare čak i kada bi njihova potreba za sticanjem moći već bila zadovoljena). Jedan od dokaza je i činjenica da u mnogim ili u većini slučajeva, ljudi koji se intenzivno bave zamenskim aktivnostima nikada nisu zadovoljni i ne znaju za predah. Tako onaj koji se posvetio pravljenju novca stalno nastoji da zgrne što više bogatstva.

Neki naučnik, samo što je rešio jedan problem, baca se na sledeći. Trkač na duge staze tera sebe da trči sve duže i brže. Mnogi ljudi koji se bave zamenskim aktivnostima će reći da im to pruža mnogo veće zadovoljstvo od nečeg tako „običnog“ kao što je zadovoljavanje bioloških potreba; ali, to je samo zato što je u našem društvu napor potreban za zadovoljavanje tih potreba postao tako trivijalan. Još važnije, u našem društvu ljudi svoje biološke potrebe ne zadovoljavaju AUTONOMNO, već samo kao delovi ogromne društvene mašine. Nasuprot tome, ljudima je generalno ostavljeno dosta autonomije za bavljenje zamenskim aktivnostima.

 

 

 

image_pdfScaricare PDFimage_printStampare testo
(Visited 46 times, 1 visits today)